Šta je napad ili epilepsija?

Epi napadi su jedno od najčešće prijavljenih neuroloških stanja kod pasa. Napad se takođe može nazvati konvulzija ili fit, koji se odnosi na privremeni nevoljni poremećaj normalne funkcije mozga koji je obično praćen nekontrolisanom mišićnom aktivnošću. Epilepsija je termin koji se koristi za opisivanje ponovljenih epizoda napada. Kod epilepsije, napadi mogu biti pojedinačni ili se mogu javiti u klasterima i mogu biti retki i nepredvidivi ili se mogu javiti u redovnim intervalima.

Šta uzrokuje napade?

Postoji mnogo uzroka napada. Idiopatska epilepsija, najčešći uzrok napadaja kod pasa, je nasledni poremećaj, ali njen tačan uzrok je nepoznat. Ostali uzroci uključuju bolest jetre, otkazivanje bubrega, tumore mozga, traumu mozga i toksine. Napadi se često javljaju u vreme promene moždane aktivnosti, na primer tokom uzbuđenja ili hranjenja ili kada pas zaspi ili se budi. Pogođeni psi mogu izgledati potpuno normalno između napadaja.

Šta se dešava tokom tipičnog napada?

Napadi se sastoje od tri komponente:

Prediktalna faza (aura)

Je period izmenjenog ponašanja u kojem se pas može sakriti, izgledati nervozno ili tražiti svog vlasnika. Možda je nemirna, nervozna, cvili, trese se ili slini. Ovo može trajati od nekoliko sekundi do nekoliko sati. Ovaj period prethodi napadu kao da pas oseća da će se nešto dogoditi.

Iktalna faza

Može trajati od nekoliko sekundi do nekoliko minuta i može se razlikovati po izgledu. Iktalna faza može da varira od blagih promena u mentalnoj svesti, kao što je ošamućen pogled, blago drhtanje, besciljno buljenje i oblizivanje usana, do potpunog gubitka svesti i telesne funkcije. Ako pas doživi grand mal, ili potpuni napad sa gubitkom svesti, svi mišići tela se kreću spastično i neredovito. Pas obično pada na bok i vesla nogama dok se čini da je inače paralizovan. Glava će često biti povučena unazad. Može doći do mokrenja, defekacije i salivacije. Ako napad ne prestane u roku od pet minuta, kaže se da je pas u epileptičkom statusu ili produženom napadu (vidi dole).

Postiktalna faza

Ili period neposredno nakon završetka napada, dolazi do konfuzije, dezorijentacije, salivacije, pejsinga, nemira i/ili privremenog slepila. Ne postoji direktna korelacija između težine napada i trajanja postiktalne faze.

Da li je napad bolan ili opasan za mog psa?

Uprkos dramatičnom i nasilnom izgledu napada, napadi nisu bolni, iako se vaš pas može osećati zbunjeno i paničariti. Suprotno popularnom verovanju, psi ne gutaju jezik tokom napada. Ako joj stavite prste ili neki predmet u usta, nećete pomoći svom ljubimcu i izlažete se velikom riziku od jakog ujeda ili povrede vašeg psa. Važno je da vaš pas ne padne ili da se povredi tako što će udariti predmete o sebe. Ako je na zemlji, male su šanse da dođe do povrede.

Jedan napad retko je opasan za psa. Međutim, ako vaš pas ima više napadaja u kratkom vremenskom periodu (klaster napadi) ili ako napad traje duže od nekoliko minuta, telesna temperatura počinje da raste. Ako se hipertermija (povišena telesna temperatura) razvije kao posledica napadaja, potrebno je rešiti još jedan niz problema.

Šta je epileptični status?

Epileptični status je ozbiljna i po život opasna situacija. Karakteriše ga napad koji traje više od pet minuta. Osim ako se odmah ne daju intravenozni antikonvulzivi da bi se zaustavio napad, pas može umreti ili pretrpeti nepovratno oštećenje mozga.

Ako dođe do epileptičnog statusa, ODMAH MORATE potražiti lečenje od veterinara.

Kako se utvrđuje uzrok napada?

Nakon što vaš pas ima napad, vaš veterinar će početi tako što će uzeti temeljnu istoriju, koncentrišući se na moguću izloženost otrovnim ili halucinogenim supstancama ili bilo koju istoriju traume glave. Vaš veterinar će takođe obaviti fizički pregled, testove krvi i urina, a ponekad i elektrokardiogram (EKG). Ovi testovi isključuju poremećaje u radu jetre, bubrega, srca, elektrolita i nivoa šećera u krvi.

Ako su ovi testovi normalni i nema izlaganja otrovu ili nedavne traume, može se preporučiti dalja dijagnostika u zavisnosti od težine i učestalosti napada. Povremeni napadi (ređe od jednom mesečno) nisu toliko zabrinjavajući, ali mogu postati češći ili teži.

U zavisnosti od dostupnosti u referalnom centru ili nastavnoj bolnici, specijalizovane tehnike kao što su CT skeniranje ili MRI takođe se mogu izvesti kako bi se direktno pogledala struktura mozga. Uzimanje uzoraka cerebrospinalne tečnosti (CSF) takođe može biti deo dijagnostičkog procesa.